33. Beogradski Jazz Festival 2017.
Dom omladine Beograda / Sava Centar
26 - 30. oktobar 2017.
Ovogodišnji 33. Beogradski Jazz Festival u skladu sa svojim sloganom "Džez vizije (Jazz Visions)" ponudio je program sastavljen kako od dokazanih džez umetnika tako i od muzičara čije vreme tek dolazi.
33. Beogradski Jazz Festival otvoren je 26. oktobra u Domu Omladine Beograda pred prepunom Velikom salom. Publiku su pozdravili zamenik otpravnika poslova Švedske ambasade kao i mlada nova snaga srpskog jazza, saksofonista Luka Ignjatović. Odsustvo političara na otvaranju festivala je doprinelo pozitivnoj energiji u publici.
Niški sastav Eyot nas je ponovo oduševio svojim nastupom. Odlično muziciranje, prelepe melodije, kombinacija rock energije i jazz fraziranja kao i pozivanje na etno baštinu razgalili su prisutnu publiku. Kao veliki plus došlo je i gostovanje saksofoniste Jake Mc Murchieija i trubača Pete Judgea, gostiju iz Velike Britanije, koji su podigli atmosferu kod prisutnih na još viši nivo. Oduševljena publika je sa ovacijama pozvala Eyot na bis a da je vremenska satnica to dozvolila, njihov nastup bi sigurno bio duži.
Posle kraće pauze nastupio je poznati švedski pijanista Jan Lundgren sa svojim "A Tribute to Jan Johansson". Uz pratnju kontrabasiste i gudačkog kvarteta upoznao nas je sa radom njegovog prethodnika Johanssona, koji je spajao narodne pesme i šlagere Evrope sa jazz uticajima. Melodično, rasvirano, šarmantno muziciranje našlo je put do srca naše publike.
Šta reći za drugi dan BJF-a?
Počeo je pehom pošto je avion bubnjara Wolfert Brederode tria kasnio pa je trio prinudno postao duo. Ono što sam čuo nije me previše impresioniralo. Možda je nedostatak bubnjeva doveo do svedenije i mirnije svirke ali to mene lično nije mnogo inspirisalo. Mirna i poprilično dosadna svirka.
Nitai Hershkovits iz Izraela je bio bolje primljen od publike. Njegov solo recital je imao zanimljive momente i muzičke i van muzičke. Njegov način korišćenja pedala i pomalo smotana priča šarmirali su publiku. No, to je za mene bilo samo korektno.
Napokon u 23 sata u Sali Amerikana nastupio je Marc Ribot sa projektom Young Philadelphians + Strings. Može se reći da smo dobili 10 puta više od očekivanog! Inspirisan soul zvukom Philadelphije 70-tih on je skupio iskusnu ekipu (Al Mc Dowell - pikolo bas i Grant Calvin Weston - bubnjevi, Jamaladeen Tacuma - bas gitara). Poslednja dvojica su bila ritam sekcija u čuvenoj PRIME TIME ekipi Ornettea Colemana. Uz troje gudača iz Nemačke dotični su "razvalili" Dom omladine i sve prisutne. Jednoipo časovni nastup je bio ono što čini suštinu velikog koncerta.
Izuzetno snažna, moćna duhovita ali i inteligentna svirka podigla je sve prisutne na noge. Spoj funk muzike i jazz istraživanja Ornettea Colemana iskristalisao se u viziji Marca Ribota u jedan eksplozivni miks. Ne zna se ko je bio bolji ali je ritam sekcija dala domaći zadatak svim našim muzičarima prisutnim na koncertu. Tacuma i Weston su "pojeli" scenu, Mac Dowel je odlično korespondirao sa izuzetno nadahnutim i naelektrisanim Ribotom a gudači su smelo izveli sve aražmanske zahteve. Između plesa i avangarde ovo je bilo nezaboravno veče za sve ... i na sceni i ispred nje!
Eva Klesse Quartet je prvi nastupio treće festivalske večeri glavnog programa u Domu omladine. Mlada kompozitorka i bubnjarka Eva Klesse predstavlja novu struju evropskog džeza. Muziciranje njenog kvarteta kombinuje džez senzibilitet, sa folklornim elementima uz free jazz izlete. Eva je vrlo komunikativna sa publikom. Prema njenim rečima dosta putuje a najavila je da će sa svojim kvartetom posetiti i Kragujevac, tako da će i tamošnji džez poklonici moći da čuju muziku ove simpatične Nemice i njenog sastava.
Neposredno posle Eve, nastupio je Giovanni Guidi “Inferno” Quintet. U pitanju je novi projekat mladog pijaniste Guidiija, čiji je talenat prvi prepoznao legendarni trubač Enriko Rava. Na ovogodišnji džez festival došao je sa titulom najboljeg džez albuma prošle godine u Italji. Prefinjena džez vizija ovog muzičara uz posebnu asistenciju poznatog saksofoniste Francesca Bearzattija, naišla je na veoma dobar prijem publike. Giovanni i njegov kvintet na bis su izveli "Love Me Tender", a suptilno izvedena verzija ovog klasika spada u svakako u bolje koje ste mogli da čujete.
Četrvrto veče glavnog programa BJF-a proteklo je u znaku dva koncerta održana u velikoj sali Sava Centra. Prvi su nastupili kontrabasista Mats Eilertsen i njegov septet "Rubicon". Visok, vitak, obučen kao rokabili muzičar, Mats je poveo svoje muzičare (saksofon, klarinet, klavir, električna gitara, bubnjevi i udaraljke) u prezentaciju njihove muzike. Sam početak je za mene bio poprilično bledunjav, no kasnije su krenuli putem zvuka grupe Weather Report. Ništa nije obećavalo da će se nešto zanimljivo dešavati no kako je koncert odmicao pojavljivale su se sve bolje ideje i muzička rešenja potencirana zanimljivim udaraljkama, klavirom i saksofonom. "Rubicon " se u jednom trenutku razgoropadio i počeli su izvanrednu "vožnju" sve više šireći lepezu svog zvuka. Veoma su dobro muzički "zakuvali" a i gitarista je napokon krenuo sa izuzetno dobrim solo deonicama što je izazvalo burnu reakciju beogradske publike. Kako se bližio kraj nastupa atmosfera je bivala sve bolja i bolja. Nastup su okončali kompozicijom "Remininsce" koja je bila prava "bombona".... suptilna, melodična i besprekorno izvedena. Bili su zaista dobri. Trebalo bi ih ponovno slušati!
Najveća zvezda, ne samo te večeri već i čitavog festivala, bio je Joshua Redman sa svojim triom. Uz svu hvalu i halabuku oko njega izuzetno sam bio iznenađen velikom količinom melodičnosti, tehničkih bravura ali što je još važnije odličnih kompozicija i humora koji je isijavao iz Redmana. Nikakav "tretman zvezde" nije dolazio u obzir, on i njegove kolege Reuben Rogers - kontrabas i Gregory Hutchinson - bubnjevi jednostavno su pokazali kako treba da se svira i u čemu je suština pravih i velikih jazz muzičara
Od standarda (iz mjuzikla "Oklahoma", zatim "Never Let Me Go"), poznate "Led Boots" , do njegovih kompozicija "Back From Burma", "Second Date", "Interval Training" i "Blackwells Message" Joshua Redman se pokazao kao pravi majstor sa odličnom bojom, stilom, humorom pri sviranju..... prosto svim onim što čini jedan koncert pravim. I ritam sekcija je bila odlična, posebno "opasni " bubnjar. Ma, pravo zadovoljstvo!!!
Koncert su završili mirnijom kompozicijom "Veda" i njom okončali ovo sjajno veče.
Poslednje veče BJF-a započelo je obraćanjem američkog ambasadora Kajla Skota prisutnima u Velikoj sali Sava Centra. Uz napomenu da ambasada pomaže Festival od samog nastanka, abasador je ukazao na veliku popularnost Donny McCaslina u jazz krugovima . Inače ovo je treći put da gostuje kod nas. Prvi put je bio davne 1990. a drugi put 2006. godine. Sam nastup Donny McCaslin kvarteta počeo je vrlo energično sa jakim saksom i sintisajzerima i sikvenserima. Precizna ritam sekcija je pratila solaže saksofoniste McCaslina i klavijaturiste Jason Lindnera. Baš taj zvuk klavijatura i zavijajućeg sintisajzera dali su poseban čar ovom nastupu. Prvo su odsvirali "Shake Loose" sa albuma "Beyond Now" a zatim novu predivnu melodičnu stvar. Treća je bila kompozicij Davida Bowiea "Lazarus" sa albuma "Blackstar" gde je i Donny McCaslin učestvovao sa svojim grupom. Publika je odlično reagovala na nastup benda a oni su "vozili i vozili"! Poslednja kompozicija zvaničnog dela koncerta bila je "Fast Future". Na bis su izveli "Look back in Anger" takodje od Davida Bowiea sa njegovog albuma "Lodger". Izuzetno šarmantan Donny McCaslin i njegov bend su opravdali naša očekivanja i priredili nam veče za pamćenje.
Miljenik beogradske publike Matija Dedić nastupio je u trodelnom programu ove večeri. Prvo je odsvirao tri kompozicije sam na klaviru. Zatim je pozvao Vasila Hadzimanova pa su njih dvojica odsvirali 3 kompozicije zajedno a Vasil i jednu sam. Po meni je ovo bio najbolji deo njegovog nastupa. Prosto se osetilo veliko prijateljstvo i muzičko slaganje ove dvojice muzičara. Savršeno, emotivno i kvalitetno. Poželeo sam da ih ponovo vidim na zajedničkom nastupu. Nakon toga Matiji se pridružila ritam sekcija Joris Teepe (bas) i Gene Jackson (bubnjevi). Ovaj deo koncerta započeli su numerom "Uncle M", a na repertoaru su se izmedju ostalih našle i "Plan B", "Angst Slavenska" i "Last exit". Sa publikom su se oprostili uz pesmu "Family" koju su izveli na bis. To je bila i poslednja numera izvedena na glavnom programu ovogodišnjeg festivala.
Treba napomenuti da je i ove godine bio vema zapažen ponoćni program koji se dešavao u Domu omladine Beograda, u Sali Amerikana. Pored gore navedenog Marc Ribota bila je to dobra prilika da se čuju stilski vrlo različiti izvodjači kao što su Marius Neset Quartet, Kris Davis And Billy Drummond, Emile Parisien Quartet, Ilhan Ershains Istanbul Sessions i drugi. Srpski showcase: Sanja Marković "Ascension", Space Tigers, Tapan zatvorio je ovogodišnji Ponoćni program u DOB-u.
Može se reći da Beogradski Jazz Festival uspešno drži korak sa svetskim tendecijama u ovoj vrsti muzike. Nastupi u Domu omladine bili su veoma dobro posećeni što se ne može reći za koncerte koji su održani u Sava Centru gde se ipak očekivao veći broj posetilaca naročito na koncertima glavnih zvezda festivala kao što su Donny McCaslin i Joshua Redman. Sve u svemu bila je ovo dobra prilika da vidimo već afirmisane umetnike kao i one koji su uspešno započeli da grade svoje džez karijere. Bile su to džez vizije za ovu godinu. Do novog susreta sledeće godine - doviđenja.
